Antisemitizam u crkvi

AI created

Antisemitizam u crkvi je bolna i duboko zabrinjavajuća kontradikcija. Crkve treba da budu mesta moralnog usmeravanja, saosećanja i duhovnog utočišta. Kada se predrasude protiv jevrejskog naroda pojave na takvim mestima – da li kroz propovedi, poučavanja, simbole ili tišinu – to podriva i verski integritet i ljudsko dostojanstvo. To protivreči srži hrišćanske vere i izobličava poruku Evanđelja. Crkva je pozvana da svedoči Božiju ljubav, istinu i pravdu; kada gaji neprijateljstvo prema Jevrejima, tada izdaje i svoju misiju i svog Gospoda, koji je sam bio Jevrejin.

Setimo se naših zajedničkih korena

          Hrišćanska vera je duboko ukorenjena u Judaizmu. Isus je bio Jevrejin, odgajan u jevrejskoj porodici, i vaspitan po svetim knjigama Izraela. On se molio izgovarajući i pevajući Psalme, poštovao je Zakon, i učestvovao na bogosluženjima u sinagogi. Njegovi učenici, i rana crkva, i pisci Novog Zaveta su svi bili Jevreji. Zajedničko duhovno nasleđe nas podseća da Hrišćanstvo nije zamenilo Judaizam kao nešto strano i niže. Već naprotiv, Hrišćanstvo je iz njega izraslo. Kada crkva zaboravi ovu istinu, ona rizikuje da pogrešno razume i Bibliju i samog Hrista.

          Lažna teološka učenja koja podgrevaju antisemitizam

          1. Teologija zamene

          Kako se crkva širila i umnožavala broj vernika, sve više se neznabožaca obraćalo, pa kad je većinom postala nejevrejska (već u drugom veku), crkva je počela da se odvaja i distancira od Judaizma. Najznačajnija teološka promena je pojava i razvoj Teologije zamene.

          Šta je Teologija zamene? Teologija zamene poučava: da Božiji savez sa Izraelom više ne važi jer su oni odbacili Isusa kao Mesiju, da je hrišćanska crkva sada „novi Izrael“ koji nasleđuje sva Božija obećanja, i da je jevrejski narod proklet i odbačen od Boga. Crkva je trajno zamenila Izrael zbog njihove nevere. Crkva je sada „novi Izrael“, i Bog više nema nikakav plan sa Jevrejima. Oni više nisu bitni.

          A šta kaže Biblija?

          Božiji savez sa Izraelom je večan savez, i on ne traje samo do Hrista. „Sklopiću večan savez sa njima; nikada neću prestati da im činim dobro.“ Jeremija 32:40 Bog je veran svojim obećanjima i Božiji savez sa jevrejskim narodom i dalje traje „jer su Božiji milosni darovi i poziv neopozivi.“ Rimlj. 11:29

          Bog nije odbacio svoj izabrani narod. „Pitam, dakle: zar je Bog odbacio svoj narod? Nipošto!“ Rimlj. 11:1

          Mi kao Hrišćani nismo zamenili jevrejski narod, mi smo se samo kao grana divlje masline nakalemili na stablo pitome masline, na izraelsko zavetno drvo. To apostol Pavle lepo ilustruje: „Ako su neke grane odlomljene, a ti si kao grana divlje masline nakalemljen među njih i sada imaš udela u korenu i sočnosti masline, ne hvališi se.“

          Božija obećanja za Izrael i dalje važe, i za svrhu koju im je namenio, i za zemlju koju im je dao. Ovako Bog kaže Avramu: „ Sklopiću savez sa tobom i tvojim potomcima iz pokolenja u pokolenje – savez večan – i biću Bog tvoj i tvojih potomaka. Tebi i tvojim potomcima daću u večan posed svu zemlju Hanaan u kojoj sada boraviš.“ 1. Mojsijeva 17:7-8 Bog je vlasnik cele zemlje i on određuje kome narodu će dati određeni deo. „Od jednog čoveka stvorio je sve narode da se nasele po svoj zemlju, odredivši vremena i međe njihovog naseljavanja.“ Dela apostolska 17:26 Božije obećanje da daje celu zemlju Hanaan u večni posed je dato Izraelu, a ne crkvi.

 2. „Jevreji su ubice Hrista.“

          Ova izjava je tokom vekova najviše korišćena da opravda progon, deportaciju, diskriminaciju i masakr nad Jevrejima. Ovo je optužba da je ceo jevrejski narod kroz sve vekove kolektivno odgovaran za raspeće Hrista.

          A šta je istina. Istina je da Isusu niko – ni Rimljani, ni Jevreji – nije mogao da oduzme život. Isus kaže apostolu Petru koji je svojim mačem pokušao da ga brani od hapšenja: „Zar misliš da ne bih mogao da zamolim Oca da mi sada pošalje dvanaest legija anđela?“ Matej 26:53 Jedna rimska legija ima šest hiljada vojnika, znači ukupno sedamdeset dve hiljade anđela da bude na raspolagannju Hristu. A koja je to sila ilustruje podatak da je samo jedan anđeo pogibio sto sedamdeset pet hiljada ljudi u Asirskom logoru. (1. Carevima 19:35) 

          Niko Isusu nije uzeo život, niti je to mogao. Isus je svoj život svojevoljno i dragovoljno dao, položio kao žrtvu sa spasenje celog čovečanstva. Za Isusovu smrt smo krivi svi mi grešnici.

          3. „Krv njegova na nas i na našu decu.“

          Nijedan narod ne može biti kolektivno odgovoran za počinjene zločine u njegovo ime od pojedinaca iz njegovoh redova. To je protivno svakom razumu i hrišćanskom učenju. Odgovorni su zločinci koji su zločine počinili. Nisu današnji Nemci odgovorni za zločine nacista u drugom svetskom ratu.

          Ova izjava je često korišćena da opravda i najgore progonstvo i ubiijanje Jevreja. Takvo tumačenje je apsolutna zloupotreba Pisma. Ova izjava može da se odnosi samo na određenu grupu ljudi, onih koji su to vikali, a ne na sve Jevreje.

          I jevrejska Biblija i Novi Zavet eksplicitno odbacuju kolektivnu krivicu. „Neka se roditelji ne pogubljuju zbog svoje dece, ni deca zbog roditelja – neka se svako pogubi za svoj greh.“ 5. Mojs. 24:16 „Ona duša koja zgreši jeste ta koja će umreti. Sin neće deliti krivicu oca, niti će otac deliti krivicu sina.“ Jezekilj 18:20

          Hrišćanska teologija utvrđuje ličnu moralnu odgovornost, a ne etničku ili naslednu krivicu. Optužba za kolektivnu krivicu jevrejskog naroda krši osnovne biblijske principe pravde.

dečije cipele, od onih koji su nestali u Aušvicu

          4. „Sinagoga sotonina“

          Ova izjava se pojavljuje samo dva puta u Novom Zavetu (Otkrivenje 2:9 i 3:9) i ne odnosi se na ceo jevrejski narod, već na određene lokalne protivnike rane hrišćanske zajednice u Maloj Aziji. Umesto da se ovo shvati kao poruka određenim lažnim učiteljima u Otkrivenju, ova izjava se vadi iz konteksta, alegorijski tumači i zloupotrebljava kao poruka upućena svim Jevrejima svih vremena. Bog je sa Jevrejima završio i oni su ovde da bi bili progonjeni. I onda nije ni čudo da je jedan mladić koji sebe smatra hrišćaninom skoro zapalio najveću sinagogu u Misisipiju i sve svete knjige u njoj. Kada ga je policija uhapsila i ispitivala zašto je to uradio, on je odgovorio: „Zato što je to sinagoga sotonina. Isus je Gospod!“  

          Ali ovo nije naš Novi Zavet. U novom Zavetu piše da je Isus rođen kao Car Jevreja, i za vreme svog prvog javnog pojavljivanja on odlazi u jevrejsku sinagogu, onu u Nazaretu gde je odrastao, gde čita knjigu proroka Isaije i učestvuje na službi. Isus je redovno učestvovao i govorio na službama u sunigagogama, i u jevrejskom Hramu u Jerusalimu. Kroz jevrejski narod Isus Mesija, naš Spasitelj nam je došao. Isus je rođen od jevrejske device. Sotona mrzi Isusa Mesiju, zato sotonina mrzi jevrejski narod. Sotona je autor antisemitizma.

          Nije ceo jevrejski narod odbacio Hrista, mnogi su ga prihvatili. Novi Zavet nam je napisan od Jevreja koji su prihvatili Isusa, svi učenici su bili Jevreji, sedamdesetorica koju je Isus poslao u misiju su svi bili Jevreji. Ceo Novi Zavet su napisali Jevreji koju su prihvatili Isusa kao Mesiju. Isus je Jevrejin po telu i nacionalnosti, i ceo Novi zavet je jevrejski tekst. Isus kaže Samarjanki (pripadnici drugog naroda): „Jer spasenje je od Jevreja.“ Jovan 4:22

          Kada Isus bude ponovo došao na zemlju, on neće doći ni u Vatikan, ni u Carigrad, ni u Moskvu, ni u Njujork, ni u London ili Pariz, on će doći u Jerusalim.

          5. Teologija dominacije

          U poslednje vreme pojavilo se jedno učenje koje možemo nazvati „Hrist je Car“ ili Teologija dominacije. Bazira se na post milenijumskom pogledu na eshatologiju (poslednja vremena). Oni veruju da će se Isus vratiti na zemlju samo nakon što njegovi sledbenici ostvare veliki poduhvat zauzimanja celog sveta i menjanja društveno političkih prilika, da budu u skladu sa nekom vrstom hrišćanskog Cartsva. U ovom shvatanju jevrejski narod i njihov zavez sa Bogom su izbrisani. Zemlja Izrael treba da bude osvojena i Jerusalim treba da bude sedište ovog hriščćanskog Carstva. Ovo je izrazito antisemitsko učenje. Oni veruju u sve negativne stvari protiv Jevreja. Svaljuju krivicu na jevrejski narod za razne ideologije koje su se u svetu pojavile, kao komunizam i socijalizam itd. A svaljuju krivicu na Jevreje i za to što još uvek nisu uspeli da uspostave to hrišćansko Casrtvo. Na ovaj način otvaraju umove mnogih hrišćanskih učenika za sve vrste teorija zavere o Jevrejima.

          Ne kažem da su svi koji zagovaraju ovo učenje antisemiti, ali mogu da zbune i zatruju umove mnogih običnih vernika.

          Šta nas uči Božija Reč?

          Uči nas da će Isus, kada ponovo dođe, usposatviti svoje hiljadugodišnje Carstvo na zemlji i tada će zavladati prava pravda. I Jevreji će ga tada prihvatiti. „I tako će se spasiti sav Izrael, kao što je zapisano: Sa Siona će doći Izbavitelj i od Jakova ukloniti svaku bezbožnost.“ Rimlj. 11:26 „Na Davidovu kući i žitelje Jerusalima izliči duha milosti i molitve. I gledaće mene, onoga koga su proboli i naricati kao onaj ko nariče za jedincem.“ Zaharija 12:10 I govoriće: „Blagosloven onaj koji dolazi u ime Gospodnje.“ Matej 23:24

          A dotle naša misija kao vernika nije da gradimo nikakvo političko hrišćansko Carstvo, već da volimo i prihvatamo sve ljude, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost, boju kože i socijalni stalež, da svedočimo Evanđelje svima narodima, i Jevrejima i nejevrejima, da zadobijamo ljude za Hrista, izgrađujemo učenike, i budemo proročki Božiji glas u društvu.

          „Po plodovima njihovim poznaćete ih.“

          Koliko je neka teologija dobra možemo prepoznati po plodovima koje rađa. A plodovi koje su ova pogrešna i antisemitska učenja donela su: neprijateljstvo, predrasude, i diskrimanacija protiv jevrejskog naroda, oduzimanje ili umanjenje njihovih građanskih prava, lažne optužbe i osude, opravdavanje izolacije Jevreja u getoima, nasilna preobraćenja, proterivanje, ubistva i etnična čišćenja od krstaša, pogromi u carskoj Rusiji, masakri, masovna ubistva Jevreja samo zato što su Jevreji. Čak je i Hitler za opravdavanje holokausta, u kome je za vreme drugog svetskog rata na najgnusnuiji način pobijeno šest miliona pripadnika jevrejskog naroda od nacista (što nije hrišćanska ideologija već paganska) u gasnim komorama i koncentracionim logorima, koristio knjige Martina Lutera, posebno njegovu knjigu „Jevreji i njihove laži.“

          Poziv na poniznost, preispitivanje i pokajanje

          Pre svega treba da pristupimo jevrejskom narodu u poniznosti. Ovo je neophodno da bi se poništila duga istorija ponosa koji je doveo do antisemitskih učenja i dela. Jevrejski apostol Pavle ovako piše nejevrejskim Hristovim učenicima: “Ne hvališi se (ne budi arogantan) na račun tih grana. Ako se budeš hvalisao, seti se da ne nosiš ti koren, nego koren tebe.” Rimlj. 11:18

          Antisemitizam u crkvi krivo i lažno tumači i zloubotrebljava Sveto Pismo, nanosi sramotu Hristu i ogroman bol i patnju narodu kroz koga je Bog doneo spasenje svetu. Suprotstaviti se tome nije napad na crkvu, već delo vernosti Bogu.

          Pravo pokajanje vodi u promenu. Kao Hristovi sledbenici, mi smo pozvani da svedočimo Evanđelje koje ruši zidove neprijateljstva i miri čovečanstvo sa Bogom i jedne sa drugima. Odbacivanje antisemitizma nije stvar izbora, već je suštinski bitno da bi živeli po ljubavi, istini i pravdi Hristovoj.

          Kada crkva prizna svoje greške, otvara vrata za delovanje Božije blagodati. U pokajanju mi kažemo: “Vidimo i prepoznajemo bol i štetu koju smo naneli jevrejskom narodu. Žao nam je i kajemo se zbog toga. Izabiramo bolji put napred.”

Aleksandar Vitakić (Icej Srbija)